Knez Miloš Obrenović

Miloš Obrenović, srpski knez (Gornja Dobrinja, 1780 – Beograd, 1860)

Miloš Obrenović, ustanički vojvoda i knez Srbije (1815-1839, 1858-1869), rođen je 17. marta 1780. u Gornjoj Dobrinji kod Požege. Od rane mladosti služio je kao momak kod marvenih trgovaca, gonio njihove volove i do Jadranskog mora. Posle smrti oca preselio se sa majkom u Brusnicu. Pomagao je Milanu Obrenoviću, bratu po majci, u trgovačkim poslovima. Prezime Teodorović je promenio u Obrenović.

Uz brata Milana, ratovao je u Prvom srpskom ustanku i učestvovao u svim važnijim borbama. Karađorđe ga je 1807. postavio za vojvodu. Hrabro se borio 1807. u borbama za osvajanje Užica i bio ranjen. Primio je zapovedništvo nad Užicem, i užičkom nahijom i čuvao granicu na Zlatiboru. Komandovao je srpskom vojskom u bojevima na Kukutnici, Talambasu i Resnici na Zlatiboru. Kada je Milan Obrenović otišao u Rašku, preuzeo je komandu nad rudničkom, požeškom i užičkom nahijom. Povereno mu je zapovedništvo nad vojskom užičke i rudničke nahije, Starog vlaha i Dragačeva. Istakao se u borbama 1813. na drinskom frontu, posebno na Ravnju i Zasavici.

Posle sloma ustanka ostao je u Srbiji, predao se Turcima, a beogradski vezir ga je postavio za obor-kneza rudničke, kragujevačke i požeške nahije. Pomogao je Turcima 1814. da uguše hadži-Prodanovu bunu. Na Cveti, 11. aprila 1815. objavio je početak Drugog srpskog ustanka. Oslobodio je sa vojskom Obrenovac, Čačak, Požarevac i Mačvu, a onda saTurcima započeo pregovore. Izdejstvovao je da Porta 1816. donese ferman kojim je regulisan poluautomatski položaj Srbije, pripojeno joj je šest nahija, a Miloš priznat za naslednog kneza. Hatišerifom iz 1833. Srbiji je priznata autonomija.

Odigrao je značajnu ulogu u izgradnji vlasti i nacionalnih ustanova u Srbiji. Nastojao je da izgradi jaku centralnu vlast i odgovori složenim unutrašnjim i spoljnopolitičkim uslovima. Do 1817. uklonio je svoje protivnike, medju kojima i Karadjordja. U unutrašnjoj politici smatrao je važnim agrarno pitanje i stvorio je uslove za ukidanje turskih feudalnih odnosa. Na Sretenjskoj skupštini 1835. objavio je ukidanje spahijskih prava, čime je postavljen temelj slobodnom seoskom posedu. Pokazao je veliki smisao za organizovanje vojske i jačanje odbrane Srbije. Pomagao je crkve i manastire, davao novac za njihovu gradnju i popravku. U njegovo vreme otvorene su u Srbiji prve gimnazije, Velika škola, Bogoslovija, Knjažeska tipografija, štampane prve srpske novine “Novine serbske”, osnovano prvo pozorište “Knjažesko-srbska banda” i donet Sretenjski ustav kojim je ograničena kneževa autokratska vlast. Kada je potom oktroisana ustavom u vidu hatišerifa 1838. ograničena kneževa vlast, odrekao se prestola u korist starijeg brata Milana.

Bio je jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji. Imao je imanja i u Vlaškoj gde je, pored Beča, uglavnom boravio po odlasku iz Srbije. Vratio se u Srbiju 1858. kada je Svetoandrejska skupština zbacila kneza Aleksandra Karadjordjevića . Njegova druga vladavina trajala je nepune dve godine. Nije mogao da shvati potrebe novog vremena. Umro je 14. septembra 1860. u svom konaku u Topčideru i sahranjen u porti Saborne crkve u Beogradu.

Jasminka Đurić, Narodna biblioteka Požega