Milena D. Lapčević

Milena D. Lapčević, dipl. etnolog (Požega, 1892 – Beograd, 1963)

Milena Lapčević, prva žena etnolog u Srbiji i prva visoko školovana žena rodom iz požeškog kraja, rođena je 5. septembra 1892. Godine u Požegi. Već od rane mladosti vaspitavala se u roditeljskom domu na knjigama i spisima svog oca Dragiše Lapčevića, u duhu slobodarskih ideja radničkog pokreta i marksističke misli.

Viši tečajni ispit završila je u Beogradu (1914), kao i Filozofski fakultet u Beogradu (1921). Diplomirala je na katedri za etnologiju, kod ondašnjih vodećih profesora etnologije Tihomira Đorđevića i Jovana Erdeljanovića. Svoje duhovne potrebe upotpunjavala je proučavanjem socioloških i političkih teorija. Znanje iz ovih oblasti praktično je primenjivala u ženskom radničkom pokretu. Pisala je i za „Radničke novine“ i prevodila marksističku literaturu i ruske pisce. Bila je profesor geografije, etnografije i istorije u Prvoj, Trećoj, Četvrtoj i Šestoj gimnaziji u Beogradu, radila je u Ministarstvu trgovine i industrije kao sekretar za kućnu industriju, potom u Višoj ženskoj zanatskoj školi (s učiteljskim tečajem) i najzad u Ženskoj učiteljskoj školi u Beogradu.

Još kao student dodeljena je na rad u Etnografski muzej i tome se posle diplomiranja povremeno vraćala. Međutim, kao ženski kustos nije bila baš prihvaćena od strane svojih kolega, pa je imala dosta problema u Muzeju. Uprkos velikim teškoćama s kojima se borila u životu, ona je sama krčila puteve nauke i prokrstarila je gotovo sve naše krajeve. Proučavala je narodnu nošnju i vez, zatim život patrijarhalne zadruge i podelu rada u seoskoj zajednici, poljoprivredu. Imala je izuzetno izoštren dar zapažanja na terenu. Govorila je ruski i nemački, a služila se francuskim, češkim, bugarskim i drugim slovenskim jezicima. Od 1908. bila je saradnik dečjih i omladinskih listova, stalni saradnik „Radničkih novina“ i „Jednakosti“ (od 1913).

Objavila je znatan broj stručnih i naučnih radova, kao sto su: „Dve karakteristične crte u transformaciji narodnih seoskih nošnji u Srbiji“, „Narodne seoske nošnje u našoj zemlji“, „Narodne nošnje u Vojvodini“ i veoma ozbiljnu studiju na francuskom „Les costumes nationaux“. „Kosovski seoski vez“ rad iz 1925. potpuno je originalan i do danas u etnološkoj literaturi jedinstven. Na žalost, njena najsistematičnija monografija „Gornja Resava“ iako primljena i pozitivno ocenjena u SANU, ostala je neobjavljena. Umrla je u Beogradu 1963. godine.

Jasminka Đurić, Narodna biblioteka Požega